Kazhetsya, samoe trudnoe v russkoj latinice — najti ispolnitelej na chetyire roli: smyagchenie, jot, /и/ i /ы/ dlya kogo-to /и/ jesty smyagchenie + /ы/, no vryad li dazhe i takoj reshitsya zapisati /и/ digraphom. Na vseo pro vseo tri literyi: 「i」, 「j」 i 「y」, jezheli nichego za ushi ne prityagivati mozhno byi tut apostróph prisposobiti, no ne dlya glasnogo zhe! a myagkosty uzhasno chastotna: vesy text apostróphami iskromsaesh.
Vot kakaja, pravda, jesty opposicija:
- smyagchenie i /ы/ sledujut vsegda za soglasnyimi,
- a jot, naoborot, tak obyichno ne delaet; isklyuchenie — 「ъ」, kotoryij mozhno peredati kak 「'j」: e. g. 「ob'jati」 (v moej nyineshej systeme prosto 「objati」, 「объять」 to jesty).
Variantov exploitacii u etogo ne mnogo: symvolom 「j」 izobraziti glasnyij, opyaty zhe, ruka ne pod'imetsya, chto otsekaet vse sovmeschenija, krome upomyanutogo >>4727046 >>4728065 >>4728070: 「j」 = smyagchenie posle soglasnoj, jot — v ostalynyih sluchajah. Takoj podhod demonstriruju jego dale do konca absatza porozhdaet zasilje tochechek da neblagovidnoe navrode 「объятья」 → 「ob'jatjja」 v okonchanii i smjagchenie, i jot razom (v prezhnej systeme — 「objatyja」) ili 「являюсь」 → 「javljajusj」 (prezhde 「javlyayusy」). Vprochem, delo vkusa zhe. Zato 「ы」 do 「y」 uproschaetsja!